Zašto žvaka treba da bude dosadna

Svaka druga žvaka na polici je recept. Naša je oduzimanje: mleko, so, limeta, deset nedelja hladnog vazduha. Na poleđini omota nema šta da se pročita.

To nije skromnost, to je inženjerstvo. Vezivo omekša žvaku, a meka žvaka nestane za jedno popodne. Aroma tera psa da guta umesto da glođe. Oboje su tu da bi se proizvod bolje prodavao, ne da bi psu bilo bolje.

Žvaka kojoj treba aroma je žvaka koja nije uspela da bude hrana.

Šta tvrdoća zapravo radi

Suvi sir od jakovog mleka ne puca. Troši se: uporan žvakač skine milimetar dnevno sa kraja, i to je poenta. Trošenje je bezbedno, cepanje nije, i zato nikada nećemo praviti rog ili kopito.

Cena toga je strpljenje. Štanglica provede deset nedelja na sušari i izgubi 60 % težine pre nego što je vredna prodaje, a to ne možemo da ubrzamo toplotom, a da površina ne postane gumena.

Jedini ukras koji dozvoljavamo

Kada se štanglica istroši do patrljka, četrdeset sekundi u mikrotalasnoj je pretvara u nešto hrskavo i pomalo smešno. To je jedina zanimljiva stvar koju proizvod radi, a kraj pripada psu.